Najavljene izmene poreskih zakona u Srbiji donose značajno nepovoljniji poreski tretman za angažovanje preduzetnika umesto zaposlenih

Beograd, 02.10.2019.
Trenutno goruća tema kako u porezima tako i u IT industriji u Srbiji je najava da će se u Srbiji usvojiti izmene Zakona o porezu na dohodak građana. Izmenama zakona angažovanje preduzetnika umesto zaposlenih smatraće se prihodom van radnog odnosa koji ima nepovoljniji poreski tretman. Za poslodavce koji sa kvalifikovanim novozaposlenim licima (u koje spadaju i preduzetnici koji tokom 2019. godine nisu bili u radnom odnosu) zasnuju radni odnos predviđene su poreske olakšice tokom prelaznog perioda od tri godine (počev od 1. januara 2020).

Trenutno goruća tema kako u porezima tako i u IT industriji u Srbiji je najava da će se u Srbiji usvojiti izmene Zakona o porezu na dohodak građana. Izmenama zakona angažovanje preduzetnika umesto zaposlenih smatraće se prihodom van radnog odnosa koji ima nepovoljniji poreski tretman. Za poslodavce koji sa kvalifikovanim novozaposlenim licima (u koje spadaju i preduzetnici koji tokom 2019. godine nisu bili u radnom odnosu) zasnuju radni odnos predviđene su poreske olakšice tokom prelaznog perioda od tri godine (počev od 1. januara 2020).

Ministarstvo finansija najavljenim izmenama planira da stane na put široko rasprostranjenoj praksi, pre svega u IT industriji, da kompanije u Srbiji angažuju preduzetnike paušalce umesto zaposlenih. Umesto da angažuju zaposlene i plaćaju poreze i doprinose po prosečnoj objedinjenoj stopi od prosečno 65% na neto iznos zarade, deo IT kompanija angažuje preduzetnike paušalce koji plaćaju mesečno prosečno fiksno oko 250 EUR poreza i doprinosa bez obzira na visinu mesečnog prihoda (do godišnjeg limita od 6.000.000,00 RSD, ili oko 51.000 EUR). Pored toga, paušalci nisu obveznici godišnjeg poreza na dohodak ukoliko nemaju značajne druge prihode, dok zaposleni sa zaradom iznad trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade u Republici jesu.

Model angažovanja paušalaca pojetinio je troškove angažovanja IT stručnjaka u Srbiji i time doprineo jačanju dela IT industrije i zadržavanju visokokvalifikovanog kadra u zemlji. Drugi deo industrije koji je angažovao zaposlene je ukazivao na nesrazmerno veliko poresko opterećenje i troškove radno-pravne usaglašenosti koje snosi, čime su stavljeni u nepovoljniju poziciju na tržištu. U ovakvoj atmosferi već neko vreme se priča o okončanju prakse angažovanja paušalaca kao zamene za radni odnos od strane države.

Prema najavama Ministarstva Finansija Republike Srbije, u toku je izrada nacrta Zakona i izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana kojim se uvodi institut testa samostalnosti svih preduzetnika (kako paušalaca, tako i preduzetnika koji vode poslovne knjige), kojim će preduzetnici biti dužni da urade test samostalnosti u smislu provere da li njihovo angažovanje predstavlja prikriven radni odnos ili ne. Ukoliko preduzetnici ne prođu test samostalnosti, njihovi prihodi će biti oporezovani kao ostali prihod u smislu čl. 85 Zakona o porezu na dohodak građana po stopi od 20%, gde će osnovica biti celokupan bruto prihod (bez umanjena za normirane troškove od 20%). Dodatno, na ovde prihode će se plaćati doprinos na PIO po stopi od 26%, dok se doprinosi za zdravstveno po stopi od 10,3% neće plaćati pošto su ova lica osigurana na zdravstveno po prioritetnom osnovu osiguranja, odnosno po osnovu obavljanja samostalne delatnosti.

Na primer, ako je do sada paušalac na mesečne prihode od 2.000 EUR plaćao paušalni porez mesečno u iznosu od 300 EUR, odnosno 15%, ukoliko ne bi prošao test samostalnosti mesečni porezi i doprinosi na neto prihod od 2.000 EUR bi bili 1.704 EUR ili 85,18%.

Test samostalnosti podrazumeva devet kriterijuma u odnosu na koje bi se proverilo da li je preduzetnik samostalan u odnosu na nalogodavca ili lica povezanog sa nalogodavcem. Ukoliko preduzetnik ispuni najmanje pet kriterijuma smatraće se da nije samostalan. Kriterijumi su sledeći:

  1. Nalogodavac određuje radno vreme preduzetniku ILI od odluke nalogodavca zavise odmori i odsustva preduzetnika i za vreme odsustva se ne smanjuje naknada preduzetnika
  2. Preduzetnik koristi prostorije nalogodavca ILI nalogodavac obezbeđuje sredstva za rad preduzetniku
  3. Nalogodavac vrši stručno usavršavanje preduzetnika ILI uobičajeno rukovodi procesom rada preduzetnika
  4. Nalogodavac je angažovao preduzetnika posle oglašavanja u sredstvima informisanja za potrebom angažovanja fizičkih lica
  5. Preduzetnik obavlja posao učestalim radom u timu sa drugim preduzetnicima ili zaposlenima kod nalogodavca
  6. Najmanje 70% ukupnog prihoda u 12 meseci je ostvario od istog nalogodavca
  7. Njegov ugovor o angažovanju ne sadrži klauzulu kojoj preduzetnik snosi uobičajeni poslovni rizik za posao isporučen klijentu nalogodavca
  8. Njegov ugovor o angažovanju sadrži klauzulu zabrane konkurencije
  9. Preduzetnik obavlja poslove za istog nalogodavca neprekidno ili sa prekidima 130 ili više radnih dana u periodu od 12 meseci.

Nalogodavcem se smatra domaće ili strano pravno lice, kao i preduzetnik.

Prema trenutno dostupnom nacrtu izmena zakona o porezu na dohodak i zakonu o doprinosima za obavezno osiguranje, predviđena su poreske olakšice za poslodavce koji angažuju preduzetnike, i to za sledeće 3 godine. Predviđeno je smanjenje poreza na dohodak građana na zaradu u sledećim iznosima:

  • u 2020 – smanjenje 70%
  • u 2021 – smanjenje 65%
  • u 2022 – smanjenje 60%.

Predviđeno je smanjenje doprinosa za PIO u sledećim iznosima:

  • u 2020 – smanjenje 100%
  • u 2021 – smanjenje 95%
  • u 2022 – smanjenje 85%.

Smanjenje doprinosa za zdravstveno osiguranje i nezaposlenost nije predviđeno.

U sledećoj tabeli smo prikazali troškove poreza i doprinosa na neto mesečna primanja od 1.000, 2.000 i 4.000 EUR, u situaciji kada se ova primanja oporezuju:

  1. paušalnim porezom na dohodak građana (gde je procenjeni iznos paušalnog mesečnog iznosa za poreze i doprinose od 200-300 EUR),
  2. čl. 85 Zakona o porezu na dohodak građana (kao ostali prihod, uz porez od 20% i PIO od 26%),
  3. kao zarada (ako bi preduzetnici bili zaposleni od 01.01.2020), uz poreske olakšice za period 2020. do 2022. godine,
  4. kao zarada, bez poreskih olakšica od 01.01.2023. ili ako preduzetnik ne ispunjava usluge za poreske olakšice pre ovog perioda.

Napomena je da se prihodi označeni u sivoj boji dodatno oporezuju godišnjim porezom na dohodak građana. U kalkulaciji je korišćena i trenutno važeća najviša mesečna osnovica za plaćanje doprinosa (za primanja koja su iznad ove osnovice).

 

”Paušalno

Za poslodavce ovakav model nesumnjivo znači veće troškove poreza i doprinosa kod zasnivanja radnog odnosa sa visokokvalifikovanim i iskusnim IT stručnjacima, dok su kod zasnivanja radnog odnosa sa početnicima moguće i uštede u periodu od 2020-2022. godine. Dodatni trošak će biti i radno-pravna usaglašenost, pošto radni odnos nosi veće rizike u slučaju otkaza i eventualnih radnih sporova. Za paušalce koji prelaze u radni odnos otvara se pitanje neto iznosa zarade koji će primati, tj. da li će tokom pregovora sa poslodavcem deo troškova poreza i doprinosa biti prebačen i na njih.

Pozitivna strana navedenih izmena je da bi se:

  • uvela pravna sigurnost u navedenu oblast, u smislu da bi se izbegao rizik da poreski organi u kontroli primene načelo fakticiteta i retroaktivno oporezuju primanja preduzetnika paušalaca kao ostale prihode u skladu sa čl. 85 Zakona o porezu na dohodak građana ili kao zarade;
  • olakšice za doprinose bi se uplaćivale iz Budžeta, tako da zaposlenima - bivšim preduzetnicima ne bi bili zakinuta prava iz obaveznog doprinosa za PIO;
  • veći stepen zaštite prava zaposlenih
  • uplata obaveznog doprinosa za PIO na veću osnovicu, pa ti time i penzija trebalo da bude veća
  • veći iznos naknade zarade za vreme bolovanja i porodiljskog odsustva

Ono što smatramo da dodatno treba razmotriti je sledeće:

  • da se test samostalnosti sprovodi samo na preduzetnicima paušalcima, gde oni koji ne prođu, imaju mogućnost da pređu na vođenje poslovnih knjiga. U suprotnom, može se postaviti pitanje da li je ovo u skladu sa čl. 83 Ustava Republike Srbije kojim se garantuje da je preduzetništvo slobodno.
  • rok stupanja na snagu ovih izmena (01.01.2020) je izuzetno kratak, te treba razmotriti kasniji datum stupanja na snagu
  • umesto da ovakva primanja predstavljaju ostale prihode iz čl. 85 Zakona, uvesti da predstavljaju zaradu iz čl. 13 Zakona (koja je daleko poreski povoljnija u odnosu na ostale prihode). Nije logično da se simulovan pravni posao - angažovanje preduzetnika, menja ostalim prihodima
  • odmah propisati i poreske olakšice posle isteka roka od tri godine, s obzirom da bez poreskih olakšica ogromna je razlika između efektivne stope oporezivanja ovih prihoda kao paušalni prihod od samostalne delatnosti i kao zarade. Iz gornje tabele se može videti, da je npr. za neto prihod od 2000 EUR, u paušalnom oporezivanju efektivna stopa poreza 10%, dok bi od 2023 efektivna stopa bila 65,25%
  • nije jasno da koje bi kazne bile u skladu sa ZPPPA i da li su propisane kazne u situaciji da preduzetnik i nalogodavac utvrde da je preduzetnik samostalan, a poreski organ posle kontrole utvrdi da preduzetnik nije samostalan.