Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti.

Naknadu zarade za slučajeve privremene sprečenosti zarad za prvih 30 dana sprečenosti za rad obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava, a od 31. dana naknadu zarade obezbeđuje Republički fond.

Izuzetno od stava 2 ovog člana, naknada zarade obezbeđuje se osiguraniku iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja od prvog dana sprečenosti za rad zbog dobrovoljnog davanja organa, ćelija i tkiva kao i osiguraniku majci, odnosno ocu, usvojitelju ili drugom osiguraniku koji se stara o detetu, za vreme privremene sprečenosti za rad zbog nege bolesnog deteta mlađeg od tri godine.

Izuzetno od stava 2 ovog člana, naknada zarade obezbeđuje se osiguraniku iz sredstava poslodavca i posle 30 dana ukoliko je sprečenost za rad izazvana povredom na radu ili profesionalnom bolešću.

Osnov za isplatu naknade zarade koja se isplaćuje iz sredstava poslodavca čini prosečna zarada u prethodnih 12 (dvanaest) meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa Zakonom.

Visina naknade zarade koja se isplaćuje iz sredstava poslodavca iznosi:

1. 65% (šezdeset pet posto) prosečne zarade, ako je sprečenost za rad prouzrokovana:

• bolešću ili povredom van rada,
• propisanom merom obavezne izolacije zaposlenog kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini,
• zbog nege bolesnog, odnosno povređenog člana uže porodice,
• u slučaju kada je određen za pratioca bolesnog osiguranog lica upućenog na lečenje ili lekarski pregled u drugo mesto, odnosno dok boravi kao pratilac u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, u skladu sa propisom kojim se uređuje način i uslovi za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja

2. 100% (sto posto) prosečne zarade ako je sprečenost za rad prouzrokovana:

• povredom na radu ili profesionalnom bolešću,
• zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće.

Tabela 1 – Osnov za naknadu zarade